Surovu sudbinu Marko zadržava u sebi, ne govori o tome ali, njegova dela izazivaju divljenje i vredna su poštovanja

Tri godine je prošlo kako je Marko Vučinić (15) iz sela Vuča kod Leposavića, u jednom trenutku ostao bez porodice, oca Gojka (46), majke Dragice (40), sestre Maje (13) i brata Andrije (6). Toplinu roditeljskog doma, ljubav, brigu i vaspitanje Marku sada pružaju, njegovi staratelji Milan Nikolić, Markov brat od strica po ocu, sa suprugom Sanjom i sinom Nikolom (4) u Sočanici.

O Marku njegovi staratelji imaju samo reči hvale, dobar poslušan, vredan. Marku, kako sam kaže ništa ne nedostaje, dan mu je uglavnom ispunjen školskim obavezama, nađe vremena da pomogne u kući, a posebno uživa u ulozi strica jer sa “Nikolom nikada nije dosadno”.

Kao i svi njegovi vršnjaci, uživa u druženju, gledanju filmova, igricama. Odlučio se za medicinsku školu u Kosovskoj Mitrovici je jer je “dobra” škola. Omiljeni predmeti su mu veronauka i fizika. Navija za Crvenu zvezdu. Raduje se svojim drugarima, sa kojima se lepo druži. Planovi su mu ozbiljni, želi da završi srednju školu, a san mu je da upiše informatiku.

Marko je odmeren dečak, tihog ali odlučnog glasa, sa skrivenim gotovo stidljivim osmehom. Surovu sudbinu Marko zadržava u sebi, ne govori o tome ali, njegova dela izazivaju divljenje i vredna su poštovanja.

Foto: Telegraf

Rodni dom, porodičnu kuću, baštu i zemlju Marko tri godine uz pomoć svojih staratelja održava i namerava da u njoj nastavi život kad odraste. Kao u svakom pravoslavnom domu, i Marko za Svetu Petku u svom domu pali sveću i dočekuje goste, tako je i za Uskrs i za Božić.

Najradosniji praznik, Božić, Marko je i ove godine kako tradicija nalaže, običajno proveo u svom domu, a sutradan dočekao i darovao polaznika.

– Za Badnje veče sam bio u svojoj kući, sa rođacima, na Božić sam polazio kod strica, a Nikola je bio moj polaznik – kaže Marko, koji se na pomen svog četvorogodišnjeg bratanca osmehuje i na pitanje da li je Nikola znao šta sve treba polaznik da uradi, dodaje “ima četiri godine, on sve zna”.

Za svoje “znanje” stric Marko je bratanca Nikolu darovao omiljenim keksom.

Foto: Telegraf

Sa Markom smo razgovarali u njegovoj školi. Među drugarima je omiljen “lepo se slažemo i družimo” kaže, njegovi profesori ga takođe hvale, da je disciplinovan i vredan. Ima i drugare sa kojima zajedno putuje iz Sočanice za Kosovsku Mitrovicu.

Marko hrabro korača kroz život, trudi se na svakom polju, na ništa se ne žali, ništa mu ne nedostaje, svojom skromnošću i blagošću ovaj neustrašivi “dečak div” izaziva kod sagovornika divljenje i poštovanje.

(Snežana Simić)

LEAVE A REPLY