U samo dve reči, žene širom sveta podižu svest o tome koliko je seksualno nasilje zapravo rasprostranjeno.

Popularnost heštega “Me Too” (i ja), raste iz minuta u minut. Sve je počelo tvitom glumice Alise Milano i njenog predloga da sve žene koje su doživele seksualno nasilje napišu prosto “me too” kako bi ljudi mogli da pojme koliko je ovaj vid nasilja zapravo rasprostranjen.

 

Društvene mreže su od tog trenutka preplavljene ovim heštegom – žene širom sveta, anonimne i javne ličnosti, sve su rešile da podele svoje priče. A u ovoj globalnoj akciji učešće su uzele i žene sa naših prostora, i hrabro progovorile o onome o čemu većina nas ćuti. Jer u Srbiji se o tome ne priča, ovde si “sama kriva” – zato što si tako obučena, zato što si krenula sama, zato što šetaš noću, danju, po pustoj ulici, u gužvi…

 

FOTO: PROFIMEDIA

Ovo je jedna od takvih ispovesti:

 

“Sećam se perioda srednje škole i kako popodne hodam kroz moj mali rodni grad sa drugom, kada me je s leđa neki stariji čovek dohvatio za dupe i pobegao. Videla sam da je uradio to i drugim devojkama, prijavila sam policiji ali ne znam šta su uradili s njim i da li je ikada odgovarao. Ali se zato ne sećam tačnog broja puta koliko su dečaci u osnovnoj školi to isto što i on uradili.

 

Ne pamtim ni tačan broj muškaraca pored kojih sam prošla dok stoje u sačekuši na javnim mestima sa izvađenim polnim organom. Tek ne mogu da izbrojim koliko puta su mi dahtali za vrat i trljali se u gradskom prevozu, kao ni koliko momaka i muškaraca su me verbalno zlostavljali i uznemiravali dok sam godinama radila u kafićima i klubovima. I dan danas se iste stvari redovno dešavaju.

FOTO: PROFIMEDIA

Sećam se i jednog razgovora za posao u nekom kafiću u Beogradu pre puno godina kada mi je gazda rekao da se kao deo posla očekuje seks sa njim, pa je valjda i veća plata. Bilo je i slučajeva da hodam ulicom i danju i noću i vidim čoveka kako me prati. Mislim da je maltene svaka treća devojka/žena koju znam doživela silovanje, ali nisu smele ili mogle da prijave iz mnogobrojnih razloga.

 

Uglavnom mi je najtužnije što se sve ovo nabrojano ne percipira kao seksualno uznemiravanje i napad, već kao nešto što je normalno da trpiš kada si žensko, ma kako izgledaš, ma kako se oblačiš, čime god da se baviš, koliko god godina da imaš. Da, i dalje se plašim da idem sama mračnim ulicama ili kada se sama vraćam kasno kući, pa se ovek osvrćem sto puta oko sebe dok stiskam svežanj ključeva u ruci, prisećajući se priča drugarica koje su napadnute dok su ulazile u svoju zgradu”, jedna je od ispovesti.

FOTO: PROFIMEDIA

(Kurir.rs)

LEAVE A REPLY