Trnovit je, čudan životni put Nenada Stojića (45), Srbina iz Boljkovaca, kod Gornjeg Milanovca, koji se sticajem okolnosti krstio u katoličkoj Bogorodičinoj crkvi u Prčnju kod Kotora, kad je imao pet meseci.

Čudna je i sudbina ikone koju su mu časne sestre tada darivale, a neka moćna tajna organizacija dugo je tražila i našla, i zbog nje umalo nije bio ubijen. O onome šta su sve preživeli, priča Zorka, majka Nenadova

“Rođena sam Srpkinja, iz sela Jezero, pod Lovćenom. Mati Anđa mi je umrla, jedva je pamtim. Otac Stevo ponovo se oženio, maćeha Mara me volela, odvela u Prčanj, kod nje sam živela, upoznala sad već pokojnog muža Branka iz Boljkovca. Pre nego što ću u Kotoru, u bolnici u Škaljarima roditi Nenada, u porodilište mi je često dolazila misteriozna, čudna žena. Upućivala me da sina kasnije krstim. Kako je znala da ću roditi sina?! Kad je Nenad imao pet meseci, došla mi je i u kuću. Nije bila časna sestra. Misionarka, čija…? Govorila je: “Dečkić Nenad obavezno mora da se krsti!” Kršten je, u toj crkvi u Prčnju. Zašto? Tada, u pravoslavnim hramovima krštenja su bila pod prismotrom, u katoličkim manje. Kad je kršten, darovali su mu tu ikonu. Misionarka i časne sestre su mi rekle da ikonu čuvam dobro, da će još biti potrebna”, svedoči mati Zorka.

Ikona sa posvetom Nenadu bila je možda unikat. Starija ili ne i od same te crkve? Simbolika, za neku jaku organizaciju izuzetno je značajna. Zorka i Nenad kao da sad gledaju ikonu, tužno je se sećaju.

“Predstavljena je Bogorodica u pećini, u svetačkoj svetlosti. Pred njom stoji troje, ovo dobro zapamtite, muške dečice u svetačkim odeždicama, upadljivo slični jedno drugom, svi plavokosi i svi drže krstiće, okrenute prema njoj”, prepričavaju Zorka i Nenad.

Tročlana porodica seli se u Boljkovce kad je Nenad imao godinu i po dana gde donose i ikonu. S vremenom, ispostavlja se da je Nenad vrlo darovito dete.

“U četvrtom osnovne znao sam sav Kosovski ciklus epskih pesama napamet. Od drugog razreda gimnazije posvećena mi je naročita pažnja. Posle sam upućen na Vojnu akademiju, pa na rad u Kontraobaveštajnu službu. Kasnije, u KOS mi je potvrđeno da sam kao gimnazijalac odabran za to. Prošao sam rat 1993-1995. Emisari KOS mi zatim kažu da sam odabran za nove obaveštajne poslove. A onda je za malo izbegao smrt.”

Čim su čuli da Stojić ikonu čuva u Boljkovcima, u avgustu 2000. četvorica loših ljudi su im upala u kuću, njega davili. Bio je sam. Kako nije davao znake života, mislili su da su ga udavili, ali srećom nisu, ali ikonu su oteli.

Mati Zorka (84) nada se da pokušaj ubistva njenog starijeg sina Nenada rođenog u Kotoru (ima još mlađeg Predraga, rođenog 1975. u Boljkovcima) i otimačina “nekom” vrlo značajne ikone znače kraj porodične mučne životne priče.

BELEG NA BUTINI

Od rođenja, Nenad je imao neobičan beleg na desnoj butini, u obliku mape Srbije, što je misionarka, koja ga je na krštenju polivala vodom, proučavala: pedalj i po dug, pedalj širok – priča mati Zorka. Nije bio crn, plav, već iste boje kao odežde troje dečice na čudnoj ikoni, crvenkasto-braon. Beleg se gubi 2003, a od njega sad postoje samo obrisi.

Kurir.rs/Novosti/Milorad Bošnjak

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here