Ukazavši se u snu episkopu evhaitskom Jovanu, poručili mu da im odredi jedan zajednički dan praznika. Poštuju ga čobani jer se ovi sveci smatraju zaštitnicima životinja od mraza i zlih vetrova

BEOGRAD – SPC i vernici danas slave Sveta tri jerarha – Vasilija Velikog, Grigorija Bogoslova i Jovana Zlatoustog.

 

Oni imaju svaki posebno svoj dan praznovanja u mesecu januaru i to: Vasilije Veliki 1. januar (po crkvenom), Grigorije Bogoslov 25. januar (po crkvenom) i Jovan Zlatoust 27. januar i 13. novembar (po crkvenom). A ovaj zajednički praznik ustanovljen je u 11. veku za vreme cara Aleksija Komnina.

 

Sveti Vasilije Veliki je poznat kao veliki svetovni i duhovni učitelj crkve. Sveti Grigorije Bogoslov je i prozvan kao bogoslov jer je nenadmašno tumačio dogmu, a sveti Jovan Zlatousti je upamćen kao nedostižan propovednik Jevanđelja, zbog čega je tako nazvan.

 

Sveta tri jerarha slave se kod Srba kao krsna slava, a slave je i mnogi manastiri i crkve kao svoju slavu.
“Jednom nasta odnekuda raspra u narodu oko toga, ko je od ove trojice najveći. Jedni uzdizahu Vasilija zbog njegove čistote i hrabrosti; drugi uzdizahu Grigorija zbog njegove nedostižne dubine i visine uma u bogoslovlju; treći uzdizahu Zlatousta zbog njegove čudesne krasnorečivosti i jasnoće izlaganja vere. I tako, jedni se nazvaše vasilijani, drugi grigorijani, a treći jovaniti. No promislom Božjim ovaj spor bi rešen na korist Crkve i na još veću slavu trojice svetitelja.”

Episkop evhaitski Jovan imade jednu viziju u snu, naime: najpre mu se javiše svaki od ova tri svetitelja, napose u velikoj slavi i neiskazanoj krasoti, a potom sva tri zajedno. Tada mu rekoše: “Mi smo jedno u Boga, kao što vidiš, i ništa nema u nama protivrečno… niti ima među nama prvog ni drugog”. Još posavetovaše svetitelji episkopa Jovana da im on napiše jednu zajedničku službu i da im se odredi jedan zajednički dan praznika.

 

Povodom ovoga divnog viđenja spor se reši na taj način što se odredi 30. januar/12 februar kao zajednički praznik za sva tri ova jerarha.

 

Današnji praznik grčki narod smatra ne samo crkvenim nego i svojim najvećim nacionalnim i školskim praznikom.
Među Srbima ovi sveci se smatraju zaštitnicima ljudi i životinja od mraza, hladnih i zlih vetrova. Po tome kakvi vetrovi duvaju tog dana, prognozira se kakvo će vreme u toku godine biti. Čobani u zapadnoj Srbiji i Republici Srpskoj okupljaju se tog dana i sviraju u frule.

(EPK/Wikipedia)

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here