Pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Prvo i drugo obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja.

 

Prema starim zapisima, Jovan Krstitelj bio je posečen po želji i nagovoru zlobne Irodijade, žene cara Iroda, koji je u to vreme vladao.

 

Kada mu je glava odsečena, Irodijada je naredila da mu se glava ne sahranjuje zajedno sa telom, jer se plašila da strašni prorok nekako ne vaskrsne. Zato je uzela njegovu glavu i zakopala je na nekom skrivenom i beščesnom mestu, duboko u zemlju. Njena dvorkinja, blagočestiva Jovana, žena Irodovog dvorjanina Huze, nije mogla da živi u znanju da glava Božjeg čoveka ostane na beščesnom mestu, pa ju je iskopala tajno, odnela u Jerusalim i sahranila na Jeleonskoj Gori.

Ne znajući ništa o svemu tome, car Irod je, kada je čuo za Isusa Hrista i velika čuda koja je činio, uplaši se i reče: To je Jovan koga sam ja posekao, on ustade iz mrtvih.

 

Posle izvesnog vremena, neki vlastelin poverovavši u Hrista, ostavi položaj i sujetu i zamonaši se, i kao monah, sa imenom Inokentije, nastanio se na Jeleonskoj Gori, baš na onom mestu gde je glava Krstitelja bila zakopana.

 

Počeo je da zida sebi ćeliju, kopao duboko i našao zemljani sud i u njemu glavu, za koju mu se javilo da je Krstiteljeva. On je celivao i zakopao na tom istom mestu.

 

Po Božjem promislu, ta čudotvorna glava kasnije je išla od ruke do ruke, ponirala u mrak zaborava i opet objavljivana, dok najzad nije u vreme blagočestive carice Teodore, majke Mihailove i žene Teofilove, i u vreme patrijarha Ignjatija, preneta u Carigrad.

 

Mnoga čudesna isceljenja dogodila su se od glave Jovana Krstitelja, a važno je i interesantno da dok je bio živ, “Jovan ne učini nijedno znamenje, a njegovim moštima dade se blagodatna čudotvorna moć”.

 

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here